Domaća sorta, stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku, ukrštanjem sorti kereška x hajmanova konzervna. Priznata je za novu sortu 1984. godine. Sazreva krajem I dekade VII. Stablo je slabo do srednje bujno. Formira okruglastu i razgranatu krunu sa povijenim granama. Pogodna je za gušću sadnju (4x3m). Relativno je otporna prema mrazu i suši. Samooplodna je. Vrlo rano prorodi (u drugoj godini po sadnji) i rađa redovno i obilno. Spada među najrodnije sorte višnje (prinosi mogu biti i preko 20t/ha). Plod je vrlo krupan (6-6,5g), okruglastog oblika, tamnocrvene boje. Peteljka je srednje duga i srednje lako se odvaja od ploda pri trešenju. Meso je srednje čvrsto, sočno, kiselo i aromatično. Sok je rubin crvene boje. Plodovi su pogodni za razne vidove prerade.

Novija sorta poreklom iz Mađarske. Nastala je ukrštanjem sorti Pandy Meggy 38 x Nagy Angol. Sazreva krajem II dekade juna. Stablo je srednje bujno, sa okruglastom krunom i razvedenim granama. Cveta rano. Samooplodna je sorta. Rano prorodi i umerene je do dobre rodnosti. Pretežno rađa na majskim buketićima, tako da nije sklona ogoljavanju grana. Plod je krupan (6,5g), okruglastog oblika, tamnocrvene boje. Meso je tamnocrvene boje, srednje čvrsto, sočno , slatko- nakiselog ukusa i prijatne arome, visokokvalitetno. Sok je crvene boje. Sadrži 17% suve materije. Pogodna je za stonu potrošnju i preradu (sok. džem, rakija)

Oblačinska višnja, u stvari nije sorta, već predstavlja skup većeg broja različitih genotipova. Smatra se da su to forme kultivisane vrste Prunus fruticosa. Tačno poreklo oblačinske višnje nije poznato. Ona je razmnožena izdancima koji su uzeti iz prirodne populacije višnje iz sela Aleksandrovo (između Niša i Prokuplja). Postoje tvrdnje da je u taj kraj doneta iz Vojvodine. Prvi veći zasad ove višnje podignut je na imanju zemljoradničke zadruge u Oblačini (kod Prokuplja) i po tom mestu je dobila naziv oblačinska. Tokom sedamdesetih godina došlo je do njenog masovnog širenja, koje je bilo olakšano razmnožavanjem izdancima. Danas je oblačinska višnja u Srbiji zasađena na oko 60% od ukupnog broja stabala. Sazreva u II polovini VI. Stablo je slabe do srednje bujnosti. Pošto se razmožava izdancima, oblačinska višnja se ne kalemi, već se gaji na sopstvenom korijenu. Ima “sper” (kompakt) habitus krune. Odlikuje se kratkim internodijama. Listovi su sitni i tamnozelene su boje. Pogodna je za gustu sadnju (razmak sadnje je manji nego kod drugih sorti i obično iznosi 4x3m). Relativno je otporna prema mrazevima i suši. Skromnih je zahteva za uspevanjem, podnosi i nešto lošija zemljišta. Većina klonova je samooplodna. Vrlo rano prorodi (u drugoj godini po sadnji) i rađa redovno i obilno (u dobrim zasadima prinosi su 20- 25t/ha). Grane su celom dužinom obrasle sa rodnim drvetom. Nije sklona ogoljavanju, pa se rezidba svodi na proređivanje krune. Plod je sitan do srednje krupan (2,5-3,5g), okruglastog oblika, tamnocrvene boje. Meso je srednje čvrsto, sočno, kiselog ukusa i prijatne arome. Sok je intenzivno crvene boje. Sadrži dosta suve materije (12-17%) i antocijana i pogodna je za razne vidove prerade.

Potiče iz Nemačke. Nastala je kao spontani sejanac sorte krupna lotova. U proizvodnji je od 1961. godine. Sazreva početkom III dekade VI. Stablo je srednje bujno. Relativno je otporna prema zimskim i poznim prolećnim mrazevima. Umereno je osetljiva prema moniliji. Samooplodna je. Rano prorodi i rađa redovno i obilno (prinosi su preko 15t/ha). Plod je krupan (oko 5g), okruglasto-srcastog oblika, tamnocrvene boje. Peteljka je tanka i srednje duga i lako se odvaja od ploda pri trešenju. Meso je srednje čvrsto, sočno, kiselog, pomalo trpkog ukusa, prijatne arome. Sok je rubin crvene boje i ne curi pri odvajanju ploda od peteljke. Plodovi su pogodni za zamrzavanje i razne vidove prerade.

Potiče iz Danske. Dobijena je iz semena hibrida višnje osthajmske i trešnje tržišne rane. Sazreva početkom VII. Stablo je slabo bujno. Relativno je otporna prema mrazu, a umereno osetljiva prema moniliji. Cvetne pupoljke formira na mešovitim rodnim grančicama i to čitavom njihovom dužinom, kao i na majskim buketićima, tako da je manje sklona ogoljavanju grana. Samooplodna je, ali bolje rađa ako se obezbede oprašivači. Rano prorodi i rađa redovno i obilno. Plod je srednje krupan do krupan (oko 4,5g), okruglastog oblika, tamnocrvene boje. Peteljka je duga i srednje lako se odvaja od ploda (plodovi se mogu brati trešenjem u punoj zrelosti). Meso je srednje čvrsto, sočno, kiselkasto slatkog ukusa, prijatne arome. Sok je tamnocrvene boje. Pogodna je za zamrzavanje i razne vidove industrijske prerade, a može se koristiti i za stonu potrošnju.