) Selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.Sazreva u trećoj dekadi juna. Obrazuje povoljnu široku krunu. Visoke rodnosti. Vrlo krupan plod (80-90 g), okruglastog oblika, malo spljošten sa strane. Osnovne narandžaste boje, sa malo dopunske boje (10-15%). Meso je odličnog kvaliteta

Domaća sorta, stvorena na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, selekcijom iz prirodne populacije. Sazreva u drugoj dekadi (+6). Srednje bujna do bujna sorta sa širokom razvedenom krunom. Pretežno rađa na mešovitim rodnim grančicama. Cvetni pupoljci su relativno otporni na ZM. Kasno cveta. Samooplodna je sorta, visoke rodnosti. Obrazuje vrlo krupan plod (65g) okruglastog oblika. Slabije dopunske boje od NS-4 (30% površine ploda). Svetlonarandžaste boje mesa, čvrsto, sočno, slatko-nakiselog ukusa. Osrednji kvalitet mesa.

Priznata je 2004. godine selekcijom iz prirodne populacije. Sazreva u prvoj dekadi jula (+4). Slabe do umerene bujnosti, okruglaste forme krune. Pretežno rađa na mešovitim grančicama. Cvetni pupoljci su relativno otporni na ZM. Kasno cveta i samooplodna je sorta. Umerene je i redovne rodnosti. Vrlo krupan plod (65-70 g) ovalnog oblika. Osnovna boja pokožice je narandžasta prekrivena sa 30 do 60% dopunske intenzivno crvene boje. Plodovi su vrlo privlačnog izgleda. Meso je srednje čvrstine, odličnog ukusa, izrazite arome.

POREKLO: Potiče iz Avganistana, a u Bugarskoj je posle introdukovanja i ispitivanja dobila ime Roksana. SAZREVANJE: Sazreva u II polovini VII, oko nedelju dana posle Mađarske najbolje (+7). STABLO: Stablo je slabo do srednje bujno. Formira široku, razvedenu krunu, sa povijenim granama. Cveta kasno. Rađa obilno i dosta redovno. Relativno je otporna prema bolestima i niskim temperaturama. Tolerantna je prema šarki šljive. PLOD: Plod je krupan do vrlo krupan (60-70g, pojedini plodovi mogu imati i preko 100g), okruglasto ovalnog oblika, malo spljošten sa strane. Srednje izražena brazda deli plod na simetrične polovine. Osnovna boja pokožice je narandžasta, a dopunska intenzivno crvena, pretežno jednolično raspoređena, prekriva veći deo površine ploda. Meso je narandžaste boje, čvrsto, srednje sočno, slatko nakiselo, sa srednje izraženom aromom, kvalitetno. Cepača je. Dobro podnosi transport. Ima slatku jezgru. Pretežno se koristi za potrošnju u svežem stanju, a može i za preradu.

Stara mađarska sorta. Kod nas se najviše gajila u Vojvodini, naročito oko Subotice. Po broju stabala i proizvodnji ranije je bila na drugom mestu, iza Mađarske najbolje. Sazreva krajem druge dekade VII (+14). Stablo je bujno. Pretežno rađa na kratkim rodnim grančicama. Cveta srednje pozno. Rano prorodi, dosta redovno i obilno rađa. Relativno je otporna prema mrazevima i bolestima. Skromnih je zahteva prema zemljištu. Plod je srednje krupan (oko 40g), a kad prerodi ili u uslovima suše može biti i sitan. Oblik ploda je okruglasto ovalan, spljošten sa strane, sa izraženom uzdužnom brazdom koja ga deli na dva asimetrična dela. Pokožica je narandžastožute osnovne boje, a sa sunčane strane ima malo dopunske svetlo do intenzivno crvene boje, sa tamnijim tačkicama. Meso je narandžasto žute boje, čvrsto, slabo sočno, malo brašnjavo, slatko nakiselo, srednje aromatično, kvalitetno. Cepača je. Ima gorku jezgru. Koristi se uglavnom za preradu, naročito za sokove.

Selekcija Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda. U postupku je priznavanja za novu sortu. Sazreva u prvoj dekadi jula. Kasno cveta, jedan dan posle M.N. Samooplodna. Dobre je rodnosti. Krupan plod (55g) ovalnog oblika. Osnovna boja je narandžasta, dopunska intenzivno crvena boja se javlja sa sunčane strane. Odličnog kvaliteta, vrlo čvrstog mesa i dobre skladišne sposobnosti.

Stara mađarska sorta, nastala 1868. godine. Najrasprostranjenija je sorta kajsije u našoj zemlji. Sazreva početkom jula (u našim uslovima sazreva između 3. i 6. jula). UZIMA SE KAO STANDARD ZA VREME ZRENJA KOD KAJSIJE. Stablo je umereno bujno do bujno. Formira široku, razvedenu krunu. Cveta srednje pozno.Vrlo je rodna sorta. Relativno je otporna prema mrazu. Plod je srednje krupan (oko 50g), okruglasto ovalnog oblika, sužen pri vrhu. Srednje duboka brazda deli plod na dva približno jednaka dela. Pokožica je narandžaste boje, sa sunčane strane pokrivena dopunskom svetlo crvenom bojom, na kojoj se uočavaju tamno crvene tačkice. Za ovu sortu je karakteristično je da se na pokožici često sreću i braonkaste- rđaste pege (posebno vlažnijih godina). Meso je narandžaste boje, čvrsto, sočno, slatko blago nakiselo, aromatično, visokokvalitetno. Jedna je od najboljih sorti kajsije po kvalitetu mesa. Koštica je srednje krupna i lako se odvaja od mesa. Jezgra je slatka. Koristi se za stonu potrošnju, sušenje i razne vidove prerade

Nastala je u Rumuniji. Sazreva krajem juna (-6). Stablo je umerene bujnosti. Pretežno rađa na kratkim rodnim grančicama. Relativno je otporna na Monilinia laxa I Wilsonomyces carpophilus. Srednje ranog je vremena cvetanja, samobesplodna je sorta. Visoke je I redovne rodnosti. Plod je vrlo krupan do krupan (60g), izduženo okruglastog oblika. Sa sunčane strane je prekrivena crvenilom u vidu tačkica. Koštica je srednje krupnoće. Poseduje odličan kvalitet I dobru transportabilnost.

Priznata 2004. godine. Selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Sazreva krajem prve dekade jula (+8). Stablo je srednje bujnosti, široke krune. Cvetni pupoljci su relativno otporni na ZM. Kasno cveta. Samooplodna. Visoke rodnosti. Vrlo krupan plod(70g) ovalnog oblika. Svetlo-narandžasta osnovna boja je prekrivena dopunskim tamno crvenim tačkicama na 30-40% površine ploda. Meso je srednje čvrstine, sočnog, slatko nakiselog ukusa, sa jako izraženom aromom. Odličnog kvaliteta