Stvorena je u Francuskoj ukrštanjem sorti Starking hardi džajent x Burlat. U proizvodnji je od 1990. godine. Vrlo rana sorta, sazreva oko tri dana pre sorte Burlat (-3). Stablo je srednje bujno, sa razvedenom krunom. Cveta rano. Samobesplodna je sorta. Relativno je otporna prema zimskim mrazevima i suši. Cveta rano i osetljiva je prema poznim prolećnim mrazevima. Umerene rodnosi. Plod je krupan (7,5 g), okruglasto-srcastog oblika, intenzivno crvene boje. Meso je srednje čvrsto, sočno, nakiselo, sa srednje izraženom aromom. Ima obojen sok. Peteljka je kratka i debela. koštica je srednje krupna, sa srednjim učešćem u masi ploda(6,5%). Koristi se za potrošnju u svežem stanju.

Stvorena je u Francuskoj. SAZREVANJE: Rana sorta, sazreva krajem II dekade V ( U našim uslovima prosečno vreme sazrevanja je 20. maj. UZIMA SE KAO STANDARD ZA VREME ZRENJA KOD TREŠANJA.Stablo je bujno. Uspravnog rasta grana koje kasnije dobijaju razvedenu formu. Cveta srednje rano. Samobesplodna je. Umereno je osetljiva prema poznim prolećnim mrazevima i moniliji. Umerene i redovne rodnosti.Plod je krupan (6-7g), okruglasto pljosnatog oblika, intenzivno do tamnocrvene boje u punoj zrelosti. Meso je svetlocrvene boje, srednje čvrsto, sočno, slatkog ukusa, prijatne arome, kvalitetno. Sok je svetlocrvene boje. Umereno je osetljiva prema pucanju pokožice. Koristi se uglavnom za potrošnju u svežem stanju.

Stvorena je u Kanadi, ukrštanjem sorti lambert x samooplodni sejanac (emperor fransis x napoleonova koja je zračena x-zracima u vreme mikrosporogeneze). U proizvodnji je od 1968. godine. Dosta je korišćena u cilju stvaranja samooplodnih sorti. Srednje pozna sorta, sazreva sredinom VI, 2-3 dana posle sorte Van.(+17). Stablo je srednje bujno do bujno. To je prva samooplodna sorta trešnje stvorena u svetu. Može da se gaji i u čistim, jednosortnim zasadima, bez oprašivača. Umereno je osetljiva prema mrazevima. Cveta srednje kasno. Rano prorodi, rađa redovno i obilno. Plod je krupan (oko 7-8g), izduženo srcastog oblika, tamnocrvene boje u punoj zrelosti. Meso je tamnocrvene boje, srednje čvrsto do čvrsto, sočno, slatko nakiselo, kvalitetno. Sok je obojen. Koristi se kao stona sorta i za preradu.

Stvorena je u Kanadi, ukrštanjem sorti Van x Stela, u proizvodnji od 1983. godine. Srednje pozna sorta, sazreva 3-5 dana posle sorte stela.(+19). Srednje je bujna, sa širokom, razgranatom krunom. Samooplodna sorta, univerzalni oprašivač za druge sorte. Cveta srednje pozno. Rano prorodi i rađa redovno i obilno. Plod je vrlo krupan (9,5g), bubrežastog oblika, tamnocrvene boje. Meso je svetlo crvene boje, srednje čvrsto do čvrsto, sočno, slatko, kvalitetno. Sok je obojen. Pokožica je osetljiva prema pucanju. Koristi se kao stona sorta i za preradu.

Stara nemačka sorta, nastala sredinom XIX veka. Pozna sorta, sazreva u II polovini VI.(+22). Stablo je bujno. U mladosti se odlikuje oštrijim uglom grananja i piramidalnom krunom, a kasnije se grane pod teretom roda savijaju i kruna dobija okruglasu formu. Cveta srednje pozno. Samobesplodna je i vrlo je rodna sorta.Plod je krupan (oko 7,5g), izduženo okruglastog oblika, tamnocrvene boje pokožice. Meso je tamnocrvene boje, čvrsto, hrskavo, slatko nakiselo, aromatično, visokokvalitetno. Sok je tamno obojen. Pokožica je umerereno osetljiva na pucanje.

Italijanska sorta. Obrazuje bujno stablo, sa uspravnim rastom grana. Cveta pozno. Samobesplodna je sorta. Kasnije prorodi i umerene je rodnosti. PLOD: Krupan plod (8g) srcastog oblika, intenzivno crvene do tamnocrvene boje. Meso je crvene boje, čvrsto, hrskavo, slatko, aromatično, visokokvalitetno( sadrži 17,5% suve materije). Plodovi dobro podnose manipulaciju i transport.

Spontani sejanac nepoznatih roditelja. Poreklom je iz Češke. U proizvodnji je od 1981. godine. Sazreva u petoj nedelji trešanja(+22)Obrazuje bujno stablo, koje u mladosti ima uspravan rast i piramidalnu krunu, a kasnije se grane razvode i kruna postaje okruglasta. Relativno je otporna na zimske mrazeve. Cveta kasno. Samobesplodna je sorta. Dobre je rodnosti. Krupan do vrlo krupan (9 g), srcastog oblika, tamnocrvene boje. Meso je crvene boje , čvrsto, hrkavo, sočno, slatkonakiselog ukusa. Sadrži 18 % suve materije.Umerene je osetljivosti na pucanje plodova.

Potiče iz Nemačke. Nastala je ukrštanjem sorti Šnajderova kasna x Rube. U proizvodnji je od 1981. godine. Sazreva u šestoj nedelji trešanja (+30) Bujnog stabla, dobro razgranate krune, sa razvedenim granama. Kasno cveta. Samobesplodna je sorta. Kasnije prorodi, i rađa redovno i obilno. Krupan plod (8 g) okruglasto- srcastog obika, tamnocrvene boje. Meso je crvene boje, čvrsto, hrskavo, sočno, slatko-nakiselo, aromatično, visokokvalitetno. Umereno je osetjiva na pucanje plodova

Stara nemačka sorta, nastala u XIX veku. Vrlo pozna sorta (+30) Srednje bujnosti, formira piramidalnu i gustu krunu. Cveta kasno. Samobesplodna je sorta. Dobre je i redovne rodnosti. Srednje krupan (6,5g) okruglasto- srcastog oblika, ćilibarno žute boje. Meso je svetložute boje, čvrsto, hrskavo, sočno, slatko-nakiselo, sa malo trkosti. Koštica je srednje krupna.

POREKLO: Nastala je u Italiji (Bolonja), ukrštanjem sorti Lapins x Burlat. SAZREVANJE: Sazreva u četvrtoj nedelji trešanja (+16) STABLO: Stablo je srednje bujno, sa širokom, dobro razgranatom krunom. Cveta srednje rano, samooplodna je sorta. Rano prorodi, a zatim rađa redovno I obilno. PLOD: Plod je vrlo krupan (9,5 g), srcastog oblika, tamnocrvene do crne boje. Meso je veoma čvrsto, slatko I visokokvalitetno. Pokazuje manju osetljivost na pucanje pokožice

POREKLO: Novija mađarska sorta, nastala ukrštanjem sorti Droganova žuta x H203. U proizvodnji je od 2007. godine. SAZREVANJE: + 10. STABLO: Stablo je srednje bujno i dobro razgranato. Cveta srednje pozno. Samobespodna. Rano prorodi i dobre je rodnosti. PLOD: Plod je vrlo krupan (10 g), okrugasto- spljoštenog oblika, pokožica je intenzivno crvene do tamnocrvene boje, sjajna. Ima dugu peteljku. Meso je crvene boje, srednje čvrsto, slatkonakieslog, harmoničnog ukusa, veoma dobrog kvaliteta. Sok je obojen. Stona sorta

POREKLO: Nastala u Itaiji, slobodnim oprašivanjem sorte Burlat. U proizvodnji je od 2001. godine SAZREVANJE: Sazreva krajem treće nedelje trešanja (+12) STABLO: Stablo je srednje bujno, sa poluuspravnim rastom, dobro razgranato. Relativno je otporna prema mrazevima i suši. Cveta srednje kasno. Samooploda je sorta Rano prorodi i rađa veoma dobro i redovno. PLOD: Plod je vrlo krupan (10 g), srcastog oblika, tamnocrvene boje. Meso je srednje čvrsto, sočno, slatko nakiselog ukusa, visokokvalitetno. Umereno je osetljiva prema pucanju pokožice.