Pinot noir, Francuska, Proles ocidentalis, Cokot srednje bujan; Vrh mladog lastara- zelen, uspravan, sjajan, paucinasto maljav; Lastar srednje debljine, 3-delan; Cvet morfoloski i funkcionalno hermafroditan; Grozd mali zbijen, valjkast; Bobica mala, okruglasta, socna, tamno plava, kraj 1. Epohe; Rezidba mesovita; Slabo otporna na plamenjacu, veoma otporna na niske temperature.

Poreklo iz Francuske.Bobica je krupna ,crne boje, okruuglog oblika I beoma cvrste pokozice. Ima blago sladak ukus ,sazreva pocetkom oktobra.

Ovo je sorta za vrhunska crna vina. Poreklo nije poznato, ali se vodi kao autohtona sorta krajinskog podrejona gde se i danas gaji. Čokot je bujan, Grozd kupast, često sa krilcem, rehuljav do srednje zbijen, mase 100-200 g, nekada i manje ili veće od toga zavisno od stepena i uslova oplodnje i oprašivača. Bobica je srednje veličine, a neoplođena je sitna okruglastog oblika bez semenki tzv. momičave bobice. Pokožica tamno plave boje, sok bezbojan, izraženo muskatnog mirisa i ukusa. Slabo prinosna sorta 3-6 t/ha.

Vranac - crnogorska autohtona sorta - Proles pontica; cokot veoma bujan; cvet morf i funkc hermafroditan; grozd sr velicine 3. epoha zrenja; prinos 12-15t/ha; izmrzava na -12 do -14C; rezidba duzi kondiri, veca rodnost pri mesovitoj rezidbi, sr psetljiva na pepelnicu i plamenjacu, osetljiva na botritis.

Francuska, Proles ocidentalis; cokot veoma bujan; Vrh lastara zelen ili zeleno bronzan; Lastar srednje debljine ili debeo; List srednje velicine, 5-delan sa dubokim bocnim urezima; Cvet morfoloski i funkcionalno hermafroditan; Grozd – mali ili srednje velicine, valjkasto kupast; Bobica mala okruglasta, tamno plava, 3. Epoha; Rezidba mesovita ili duga; Otporna prema sivoj plesni, srednje otporna na plamenjacu i pepelnicu, najotpornija na niske tempERATURE.

Poreklom iz Francuske; Cokot sr bujan; List sr krupan i 3-delan; Cvet hermafroditan; Bobica sr krupna, pokozica srednje debela sa dosta pepeljka; Grozd cilindricno kupast, cesto se javlja krilce, zbijen, 3. Epoha zrenja; Rezidba mesovita, sr otporna na pepelnicu, plamenjacu i botrytis, 22-24% secera, 4-5g/l kiselina, prinos 12 t/ha

Poreklo - autohtona sorta, čokot bujan, list krupan, trodelan, naličje maljavo, cvet hermafroditan. Bobica - srednje krupna, okrugla ili malo spljoštena, pokožica debela, tamno plava posuta obilnim pepeljkom. Rezidba – kratka, dva kondira sa po 2-3 okca Grozd srednje krupan 150-300g, valjkasto kupast Prinos 12-18 t/ha,otpornost na niske temperature od -16 do -18 stepeni. Šećera 18-22%, kiselina 5-6 g/l, alkohola 10-12%, 4. epoha zrenja.

Poreklo nepoznato – čokot veoma bujan, cvet hermafroditan. Grozd srednje velik do velik, srednje zbijen, od 140-300g. List više ceo, slabo urezan, peteljkin sinus V. Bobica srednje krupna, tamno plave boje sa obilnim pepeljkom. 3. Epoha zrenja. Prinos od 12-18 tona. Mešovita rezidba, 8-10okaca. Izmrzava na -20 do -22 stepena, srednje otporna na plamenjacu i pepelnicu,na botritis otporna. Sadrži 18-22% šećera, kiselina 7-9g/l, alkohola 10-12

Potice iz Francuske, pripada grupi Proles Ocidentalis, cokot: srednje bujnosti, cvet: hermafroditan, grozd: mali cilindrican ili cilindricno kupast, bobica: mala I okrugla, III epoha zrenja, prinos: 6 – 10 t/ha, rezidba: mesovita, otpornost prema mrazu - 22 do – 25 *C, secera 20 - 24 %, a kiselina 6 - 8 g/l, srednje otporan na bolesti. Osetljiva je na sumporna sredstva koja se koriste za pepelnicu. Kalemi se najcesce na KOBERU ili SO4.

Secera 20 – 24 % moze cak I do 30 % u fazi suvarka, a 5 – 7 g/l kiselina, vino sadrzi 12 – 14 % alkohola, 6 – 7 g/l ukupnih kiselina, vino od suvarka sadzri I do 17 % alkohola. U Srbiji se najcesce gaji kao prateca sorta, jer se vino koristi za kupazu I popravku organoletickih osobina drugih vina.

Potice iz Francuske, priprada grupi Proles Ocidentalis, cokot: srednje bujan, grozd: mali ili srednje velicine zbijen sa jednim krilcem, cvet: hermafroditan, III epoha zrenja, prinos: 10 – 15 t/ha I vise sto zavisi od klona, rezidba: duga I mesovita, otpornost na niske temperature – 22 do – 24 *C, secera 20 – 23 %, a kiselina 6 – 7 g/l

cokot: bujan do vrlo bujan, list: srednje krupan, grozd: srednje krupan I srednej zbijen, IV epoha zrenja, prinos: 20 – 25 t/ha, rezidba: kratka 3 – 5 okaca, srednje otporna na plamenjacu I pepelnicu, a otporan na botritis, slabije otporna na niske temperature, secera 16 – 18 %, kiselina 9 g/l, a alkohola 9 – 12 %.

Potiče iz Mađarske. Kod nas se gaji u Vojvodini, a sporadično i u centralnoj Srbiji. Grozd je mali, valjkasto-kupast, mase 100-150g. Bobica je mala, okrugla, srednje debele pokožice, žutozelene boje. Sazreva rano, krajem prve epohe. Nakuplja do 24% šećera, u fazi suvarka do 30%. Ima malo kiselina: 5-7g/l. Daje vrhunska muskatna vina koja se često koriste za popravku ukusa i mirisa drugim vinskim sortama. Pošto rano sazreva, lepo izgleda i miriše, na lokalnim tržištima se može naći i kao stona sorta.

Prokupac x Kaberne Sovinjon; List sr krupan, 5-delan; Bobice sitne 3. Epoha zrenja; Prinos 15-20 t/ha; Rezidba mesovita, sr otporna na plamenjacu i pepelnicu, otporna na niske temperature, 24-26% secera, 6 g/l kiselina, 13% alkohola

Sorta Burgundac sivi potiče iz Francuske. Pretpostavlja se da je nastala u Burgundiji mutacijom sorte Burgundac crni (Pinot noir).  izmrzavaju u toku zime na –22°C do –24°C što znači da u grupi sorti burgundaca predstavlja sortu najotporniju prema niskim temperaturama. Boja bobica je najčešće sivkasto plava, čemu i duguje ime – na Francuskom „gris“ znači „siv“.Grožđe sazreva u II epohi, te je srednje pozna sorta. Šira sadrži 20-24 % šećera i 6-7 g/l ukupnih kiselina. U fazi suvarka grožđa, sadržaj šećera dostiže i koncentraciju od 30 %. Šira je bezbojna, veoma prijatnog ukusa i mirisa.

Sorta belog groždja koja vodi poreklom iz Franscuske. Vino koje se pravi od ove vrste podseča na šardone I ima ukuse jabuka, dinja, I ananasa. Gaji se I u Austirji, Češkoj (poznat kao “rulandske bile”), zatim u Nemačkoj, Luksemburgu, Mađarskoj I Srbiji.

Poreklo Potiče iz Nemačke. Grozd – mali ili srednje veličine, zbijen, cilindričan, ponekad sa jednim grozdom ili slabo razgranat. Bobica – mala ili srednje veličine, okrugla. Pokožica zeleno žuta, protkana žilicama, prozirna, posuta tačkicama i pepeljkom i neizraženim pupkom. Meso i sok bezbojni. grožđe sazreva u III epohi. Pozna je sorta. Prinos grožđa – varira od 9,000 – 15,000 kg/ha,

Poreklo iz Francuske.  Čokot je bujan i raste uspravno. Listovi su mali, tro ili petoprsni, s gornje strane mat i zeleni, s naličja imaju malje. Plod: Grozdovi su mali, kratki, zbijeni i konusnog oblika. Zrna su mala, pomalo izdužena i providna, sa debelom kožicom pre no što sazru.

Prevashodno je balkanska sorta. Najviše se gaji u Srbiji, Grozd je sredje krupan ili krupan, cilindričan ili cilindričnokonusan, često s jednim ili dva krilca. Masa grozda varira od 120 do 200 g. Bobica je srednje krupna, okrugla do blago ovalnog oblika s peteljčicom labavo spojena. Pokožica bobice je tanka, prozračna, crvene boje različitog intenziteta i obilnim pepeljkom. Plovdina je srednje pozna sorta — po vremenu sazrevanja grozđa spada u sorte II epohe.  prinosi grožđa variraju od 15.000 do 20.000 hiljada kg/ha.

Nova sorta stvorena u Sremskim Karlovcima,cokot bujan,lastar srednje debljine,sazreva u isto vreme kad I Kardinal, otporan na plesan I plamenjacu.

Cokot bujan, lastar braon zelen,bobica velika duguljasta, grozd veliki, sazreva u trecoj epohi, prino 20-25 tona po hektaru,18 do 24 procenta secera.

Cokot srednje bujan,grozd srednje velicine,bobica ovalna,sazreva u drugoj epohi,prinos 10 do 11tona po hektaru.

Cokot srednje bujan, lastar zeleno braon,sazreva krajem jula pocetkom avgusta, prinos 20 do 25 tona po hektaru, 16 do 18 procenta secera.

Cokot bujan, lastar bronzano zelen,sazreva krajem jula, prinos 10 do 15 tona po hektaru, 16 do 18 procenta secera.

Cokot bujan,meso hrskavo,ukus neutralan,osvezavajuci,dugo se cuva,pretezno se gaji na okucnicama.

Rana sorta,veoma kruopna, daje velike prinose, dobrog I atraktivnog izgleda.

Cokot veoma bujan,lastar zeleno braon,sazrevanje prva polovina avgusta,prinos od 20 do 25 tona po hektaru, 14 do 18 procenta secera.

Cokot veoma bujan,lastar zelen , sazrevanje krajem trece pocetkom cetvrte epohe,prinos 20 do 25 tona po hektaru, , 16 do 20 procenta secera.

Cokot bujan, lastar bronzano ruzicaste boje, sazreva u drugoj I trecoj epohi,prinos 15 do 20 tona po hektaru, 18 do 20 procenta secera.

Cokot bujan , lastar vunasto maljav,sazreva u trecoj ili cetvrtoj epohi, prinos 15 do 20 tona po hektaru, 18 do 22 procenta secera.

Sortu je kreirao M. Palieri u Velletri ukrštanjem sorata l’Alphonse Lavallée i Red Malaga. Grozd veliki, cilindričan – piramidalan, krilat, dosta rastresit, srednje težine 800 gr, zrno dosta veliko, ovalno ili plosnato, srednje otporna, kožica sa obilnim maškom, crno – ljubičaste boje, meso sočno, ukus sladak, neutralan, semenke prosečno 2. po bobici, prosečna težina zrna 9-10 gr., sadržaj šećera 14-15 %,

Viktorija je nastala ukrštanjem sorata Cardinal i Afus Ali. Sorta se brzo raširila u Rumuniji, a nakon nekog vremena prihvaćena je od mnogih vinogradara u Grčkoj. Grozd je veliki piramidalan srednje zbijen, sa srednjom težinom oko 600-700 gr., zrno je krupno, cilindrično – eliptično, boje zeleno–žute, srednje težine 10-12 gr. ukus neutralan, kožica je srednje debljine, jednolično obojena, meso hruskavo sa dve semenke. Period sazrevanja je sredinom avgusta

Sorta je madjarske selekcije nastala ukstanjem sorti Kraljica Elizabeta i Čabski biser. Bela stona sorta. Sa vegetacijom krece u prvoj dekadi aprila. Srednje je bujna sorta. Grozd je krupan tezine od 500-700g.piramidalnog oblika. Zrna su krupna, okrugla i blago izduzena, hrskava ,izrazito zlatnozute boje i muskatne arome. Karakteristicna je i po tome da oblikuje grozdice i na zapercima koji su losijeg kvalieteta od glavnih. Obilno radja. Sazreva u prvoj polovini avgusta

Stona besemena sorta,bobica zuta okrugla bez semenki. Grozd mase 400 do 600 grama, desava se da dostigne I do 2 kg. Vodeca sorta za susenje.

Malvazija je vrlo stara sorta, po svemu sudeći još iz doba antičke Grčke, sada se najvise gaji u Italiji.