Postala je odabiranjem iz prirodne populacije Lambertove leske (Corylus maxima) u Sazreva srednje rano - krajem VIII. Žbun je srednje bujan. Cveta srednje rano. Protandrična je i samobesplodna sorta. Dobri oprašivači za nju su halski džin i rimski lešnik. Relativno je otporna prema mrazevima i leskinoj grinji (Phytoptus avellanae). Osetljiva je prema suši. Vrlo je rodna sorta. Plod je krupan (oko 3g), ovalno izduženog oblika. U račvi se najčešće nalazi po 3-5 plodova. Kupula je znatno duža od ploda i čvrsto ga obavija, tako da zreli plodovi teško ispadaju (nije pogodna za mehanizovanu berbu). Ljuska je srednje debela, braon boje, pri vrhu obrasla sivkastim dlačicama. Ima srednji randman (40-44%). Jezgra je srednje krupna, veoma ukusna i aromatična. Pokožica se prženjem lako odvaja od jezgre. Koristi se za potrošnju u svježem stanju i preradu. Spada u vodeće sorte.

Potiče iz Italije. Poznata je i pod nazivom Viterbo. Gaji se u srednjoj Italiji. Sazreva srednje kasno - krajem VIII ili početkom IX. Žbun je srednje bujan, poluuspravnog habitusa. Cveta srednje kasno i približno homogamno. Dobri oprašivači za nju su kosford, tonda di đifoni, mortarela i nokione. Otporna je prema leskinoj grinji (Phytoptus avellanae). Vrlo je rodna sorta. Plod je srednje krupan do krupan (2,5-3g), okruglastog oblika. U račvici se obično nalaze po 2-4 ploda. Zreli plodovi lako ispadaju iz kupule. Ljuska je tanka, svetlobraon boje, sa tamnijim prugama. Ima visok randman (oko 45%). Jezgra je srednje krupna, kvalitetna. Pogodna je za preradu (konditorsku industriju). Pokožica se nešto teže odvaja od jezgre pri prženju.

Potiče iz Italije. Postala je selekcijom iz prirodne populacije leske u oblasti Pijemonte u severozapadnoj Italiji. Naziva se i pijemontska leska. Postoji više klonova ove sorte. Sazreva rano - u II polovini VIII. Žbun je srednje bujan do bujan. Formira dosta izdanaka. Protandrična je, muški cvetovi se otvaraju rano, a ženski srednje kasno. Ima malo resa i slabu klijavost polena, pa je loš oprašivač za druge sorte. Dobri oprašivači za nju su kosford, tonda đentile romana, mortarela, nokione i negret. Otporna je prema zimskim, ali je dosta osetljiva prema poznim prolećnim mrazevima. Dosta je osetljiva prema lisnoj grinji. Dobre je rodnosti u povoljnim uslovima (u toplijim područjima i na plodnijim zemljištima). Plod je sitan do srednje krupan (oko 2,3-2.5 g), okruglastog oblika, sa zaoštrenim vrhom. U račvi se najčešće nalaze po 2-3 ploda. Kupula je duga kao plod ili nešto duža i pri vrhu je široko otvorena, tako da zreli plodovi lako ispadaju. Ljuska je tanka, svetlobraon boje, sa tamnijim prugama. Ima visok randman (oko 47%). Jezgra je sitna, visokokvalitetna, pokožica se lako odvaja pri prženju. Veoma je pogodna je za konditorsku industriju.

Stara nemačka sorta. Nastala je krajem XVIII veka iz semena sorte gunslebenski. Spada u celske sorte. Sazreva kasno - u I polovini IX. Žbun je bujan. Cveta kasno. Relativno je otporna prema mrazevima i lisnoj grinji. Osrednje je rodnosti. Plod je vrlo krupan (oko 3,5g), okruglasto kupastog oblika, pri osnovi je širok, a pri vrhu konusan. U račvi se obično nalaze po 2-3 ploda. Kupula je nešto duža od ploda i zreli plodovi lako ispadaju. Ljuska je srednje debela, braon boje, sa slabo uočljivim tamnijim

Stara sorta, nepoznatog porekla. Smatra se da potiče iz Italije. Sazreva srednje kasno - krajem VIII ili početkom IX. Žbun je srednje bujan do bujan. Stvara mnogo izdanaka, što je mana ove sorte. Cveta srednje kasno. Relativno je otporna prema mrazevima. Dobre je rodnosti. Plod je krupan (3-3,5g), okruglasto pljosnatog oblika. Oblik i veličina ploda su dosta neujednačeni, a oblik je često nepravilan, uglast, sa izraženim šavom. U račvi se obično nalaze po 3-4 ploda. Kupula je duga kao plod ili nešto duža i zreli plodovi lako ispadaju. Ljuska je srednje debela, svetlobraon boje, sa tamnijim prugama, u gornjoj trećini obrasla sivkastim dlačicama. Randman je srednje visok (40-45%). Jezgra je krupna, slatkog ukusa, slabije izražene arome. Dosta je veliki procenat praznih plodova, a oko 5% plodova sadrži dvostruke jezgre. Spada u prateće sorte. Preporučuje se za gajenje kao oprašivač za istarski dugi i enis.