Stara italijanska sorta, izdvojena iz spontane populacije badema u provinciji Pulja (okolina Barija). U Grčkoj se gaji pod imenom Troito, a u Tunisu Mazzetto. Sazreva srednje rano - u I polovini IX. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno (sklona je alternativnoj rodnosti) Cveta kasno. Relativno je otporna prema mrazu. Samooplodna je sorta, ali bolje rađa uz oprašivače. Pretežno rađa na majskim buketićima. Plod je krupan (oko 4,5g), okruglastog oblika. Spada u tvrdiše, randman je 35-40%. Jezgra je krupna, svetlo braon boje, kvalitetna. Ima dosta veliki procenat udvojenih jezgri (15-30%). Pogodna je za sve vidove prerade u konditorskoj industriji.

Stara italijanska sorta, iz provincije Pulja. Sazreva srednje rano - u I polovini IX. Stablo je srednje bujno, dobre rodnosti. Cveta kasno. Samooplodna je sorta, ali bolje rađa uz oprašivače. Plod je krupan (oko 4,8g), okruglastog oblika. Spada u tvrdiše, randman je oko 35%. Jezgra je krupna, tamno braon boje (što se smatra manom). Osrednjeg je kvaliteta, ukus je dosta prazan. Ima vrlo visok procenat plodova sa dve semenke (30-40%).

Stara italijanska sorta, iz provincije Pulja. Sazreva srednje kasno - u II polovini IX. Stablo je srednje bujno, dobre rodnosti. Cveta kasno. Samobesplodna je sorta. Osetljiva je prema moniliji. Plod je vrlo krupan (oko 5g), ovalnog oblika. Spada u tvrdiše, randman je oko 30%. Jezgra je srednje krupna, braon boje, kvalitetna. Dvostrukih jezgi ima 5-10%.

Francuska sorta, nastala 1960. godine ukrštanjem sorti Cristomorto x Ai. Jedna je od najznačajnijih sorti u novim zasadima badema u Evropi. Sazreva srednje rano - u I polovini IX. Stablo je srednje bujno do bujno, uspravnog rasta, pogodno za mehanizovanu berbu. Cveta kasno. Samobesplodna je (autoinkompatibilna) sorta. Oprašivači su tuono, feradil i teksas. Rano prorodi i vrlo je rodna sorta. Rađa pretežno na majskim buketićima, a manje na dugim (mešovitim) rodnim grančicama. Plod je krupan (oko 4,3g), duguljastog oblika. Spada u tvrdiše, randman je oko 35- 40%. Jezgra je krupna, svetlo braon boje, malo naborana, sa maljavom pokožicom, visokokvalitetna. Nema dvostrukih jezgri. Pogodna je za preradu u konditorskoj industriji.

Novija francuska sorta, nastala je zračenjem spavajućih pupoljaka sorte Fascionello X- zracima. U proizvodnji je od 1987. godine. Sazreva srednje rano - u I polovini IX. Stablo je srednje bujno. Cveta srednje kasno. Samooplodna je. Obilno i redovno rađa. Plod je krupan (oko 4,2g). Spada u polutvrdiše, randman je oko 41%. Jezgra je krupna, svetlo braon boje, kvalitetna. Ima oko 15% dvostrukih jezgri.

Stara američka sorta. Dosta je rasprostranjena u SAD i Evropi. Sazreva kasno - krajem IX. Stablo je bujno, uspravnog rasta. Cveta kasno. Samobesplodna je. Dobre je rodnosti. Plod je srednje krupan (oko 3g), okruglastog oblika. Spada u polutvrdiše, randman je oko 45%. Jezgra je srednje krupna, svetlo braon boje, visokokvalitetna. Ima visok procenat dvostrukih jezgri (30-35%). Pokožica se teže odvaja od jezgre. Koristi se za stonu potrošnju i u konditorskoj industriji.